Ispovest jedne žene ili jedan dan..

M"Mi smo rođeni da volimo. Može čak da se kaže da smo mašine za ljubav. Mi istinski postojimo tek kada  ljubav dajemo."

''Taj dan je sebi odredio sudbinu,tek onako,sam sebi dao oblik, lice uramljene slike,kao večiti svedok prkosni u vremenu, okačen na jednom zidu unutar mene, u grudima, gde blještavilo neko čudno beskrajno isijava i prosipa svoj trag, trag tuge i sreće u isti mah...

Svi ti vrtlozi i siline olujnih vetrova pomešani, podstrekavani i izazvani čudnom životnom igrarijom,imali su jedan jedini zadatak, da donesu nemir, posade ga u toj bašti čuvanoj u tišini i kao valjkom pređu preko sveg cveća zasađenog. Razum ga zaštititi neće jer nemoćna je i krhka volja pred naletom takve sile..negde se to i ljubav zove...''

Nervozno je cupkao,gledajući čas u telefon,čas bi dolazio do balkona naglo otvarajući vrata terase ne bi li je ispred ulaza ugledao. Razmišljao je o susretu, tako dugo iščekivanom.. I plašio se istovremeno misleći i na to kako je njoj, znao je da se ovako nešto desi jednom u životu i to mu je dodatno ozbiljno rušilo sve što je zamislio kako bi to trebalo da izgleda. Jednostavno izgubljen.. Uzdao se u svoju spontanost koja mu je mnogo puta do sada u nekim drugim raznim prilikama priređivala čarobne trenutke u kojima se odlično snalazio...

Poruka na telefonu ''....dole sam..'' Zove drhtavim nekim pokretima, nervoza jača nego ikada.. ''Hej! Dođi gore.. 3. sprat pravo od stepeništa.'' 

I tih nekoliko minuta dok se pela uz stubište kao večnost, računao da je 2 minuta dovoljno,ma prošlo je i pet..ko zna..on ne zna sigurno..a onda se otvaraju vrata i ona je tu i on ne skidajući pogled sa njenog lica žurno zatvara vrata okreće joj se i staje nasuprot nje..gledaju se..i ti pogledi kroz dubine plavog i crnog govorili su o treptaju dveju duša zastalih u vremenu na ovom mestu, kao odraz u ogledalu, kao nepomična slika.. Ćutke bez najave ruke krenuše jedna ka drugoj..a onda se zagrljaj sklopi oko njih kao magla koja guta .. ti trenuci bliskosti u drhtaju tela koja ne dadoše ništa drugo no samo ono što je život sa sobom doneo, u tom času ispisaše ljubav.. Dugo su stajali na sredini sobe, na sredini sveta, kao jedno, on i ona...zauvek..